Назив пројекта: Стални семинар о праву Европске уније
Организатор пројекта: Правни факултет Универзитета у Нишу
1. РАЗЛОЗИ ОРГАНИЗОВАЊА СЕМИНАРА
Правни факултет у Нишу први пут је 2003. године у свој Наставни план основних студија увео предмет Основи права Европске уније, а предавања су први пут држана школске 2006/07. године. Стални семинар о праву ЕУ требало је да послужи као једна међуфаза између ранијег стања, које карактерише недовољно проучавање права ЕУ, и новог наставног плана, који на адекватан начин и у довољној мери посвећује пажњу праву ЕУ. У међувремену студијским програмом којије усвојен 2008. године предвиђено је да предмет Основи права Европске уније буде обавезан на петој години дипломских (мастер) студија. Исто тако, у студијском програму доктрорских студија усвојеном 2008. године предвиђени су као изборни предмети Институционално право ЕУ и Правосудни систем ЕУ.
2. ТРАЈАЊЕ СЕМИНАРА
Семинар је почео новембра 2001. године и још увек је у току. Предавања на семинару се држе два пута месечно, а динамика се одређује према могућностима предавача.
3. ЦИЉНА ГРУПА
Семинар је организован за: професоре и асистенте Правног факултета у Нишу; студенте основних студија; студенте последипломских студија; дипломиране правнике који раде државним органима и органима локалне самоуправе којима су неопходна знања о праву ЕУ.
4. ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА
* стицање и продубљивање знања професора и асистента Правног факултета у Нишу о праву ЕУ;
* упознавање студената са основама права ЕУ;
* да дипломирани правници запослени у државним органима и органима локалне самоуправе којима су неопходна знања о праву ЕУ стекну неопходна основна знања;
* издавање зборника предавања и дискусија.
5. АКТИВНОСТИ
У оквиру сталног семинара предавања држе теоретичари и практичари који се баве правом ЕУ. Семинар ће имати две фазе: у првој фази предавања ће бити посвећена општим проблемима права ЕУ, а у другој фази предавања ће се односити на поједине специјализоване гране права ЕУ (Бизнис право, Компанијско право, Пореско право, Право осигурања, Банкарско право, итд). У првом делу сталног семинара предавања ће изводити експерти са других факултета у земљи, а у другом делу предавања ће изводити професори са Правног факултета из Ниша. По завршетку сталног семинара биће штампан зборник који ће садржати сва предавања са семинара, као и дискусије са округлих столова
ДО САДА СУ ОДРЖАНА СЛЕДЕЋА ПРЕДАВАЊА:
2011.
„КАНЦЕЛАРИЈА ГРАДА НИША У БРИСЕЛУ - ОРГАНИЗАЦИЈА, ЦИЉЕВИ И ЗНАЧАЈ ЗА АКАДЕМСКУ ЗАЈЕДНИЦУ“ - др Александра Луговић (26.12.2011.)
„ПРАВО ЕУ ПОСЛЕ ЛИСАБОНСКОГ УГОВОРА“ - др Весна Кнежевић-Предић, професор Факултета политичких наука у Београду (31.03.2011.)
"ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ О НЕЗАВИСНОСТИ ПРАВОСУЂА" - др Весна Ракић-Водинелић, професор Правног факултета Универзитеа Унион у Београду (09.03.2011.)
„КАНДИДАТУРА СРБИЈЕ ЗА ЧЛАНСТВО У ЕУ – ПРЕТПОСТАВКЕ И КОРИСТИ“ - мр Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције (24.12.2008.)
„КОНТРОЛА ДРЖАВНИХ СУБВЕНЦИЈА У ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ“ - мр Никола Јовановић, главни уредник часописа „Изазови европских интеграција“ (10.12.2008.)
"АНТИДИСКРИМИНАЦИОНО ПРАВО ЕУ" - др Родољуб Етински професор Правног факултета у Новом Саду (26.11.2008.)
"БЕЛА ШЕНГЕНСКА ЛИСТА – УСЛОВИ ЗА СРБИЈУ" - доц. др Тања Мишчевић, директорка Канцеларије Владе РС за европске интеграције (14.05.2008.)
„ЕКОЛОШКО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ“ – др Александра Чавошки, доцент Правног факултета Универзитета Унион у Београду (23.04.2008.)
2004.
У току свог досадашњег рада, Факултет је организовао велики број научних и стручних скупова, самостално или у сарадњи са другим научним институцијама и привредноправним субјектима. Повод за организовање скупова били су значајни догађаји у правном и политичком животу земље, актуелни правни проблеми правног систама и правне праксе, јубилеји поводом значајних дела културне и правне баштине и значајних историјскоправних догађаја.
Један број скупова одржан је у оквиру сталних семинара, које је Факултет организовао ради тимског проучавања правних појава и односа и остваривања одређеног утицаја на правну праксу, као што је Стални семинар "Наука и пракса". Такође, основан је и Стални семинар "Српска цивилистика", са циљем да на редовним сесијама омогући континуирано проучавање научног наслеђа у области српског цивилног права.
Научни и стручни скупови организују се на локалном, регионалном и републичком нивоу, а многи од њих су скупови са међународним учешћем. На скуповима учествују еминентни научни посленици из земље и из иностранства.
Преглед одржаних научних и стручних скупова:
Фонд проф. др Славољуб Поповић, који носи име једног од доајена науке управног права, покојног професора Славољуба Поповића, основан је 20. априла 2001. године, на иницијативу самог професора Поповића, ради подстицања и развоја науке управног права на нашем Факултету.
Седиште Фонда је при Правном факултету у Нишу.
Основна делатност фонда је новчано награђивање најбољих студентских темата из области управног права и науке о управљању.
НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ ТЕМАТ ИЗ УПРАВНОГ ПРАВА 2012. - ФОНД СЛАВОЉУБ ПОПОВИЋ
До сада су награду примили:
Професор Поповић рођен је у Зајечару у учитељској породици, нижу гимназију завршио је у Књажевцу а вишу у Зајечару, где је због одличнога успеха био ослобођен матуре. Права је студирао на Правном факултету у Београду од 1931. до 1935. године. Дипломирао је са просечном оценом 9,31. Током студија био је награђен за три светосавска темата. Највећи утисак на њега оставили су професори Тома Живановић и Милан Бартош. Године 1936. био је примљен за приправника у Државни савет Краљевине Југославије, тадашњи врховни управни суд, где је, у ствари, почео да се припрема за каријеру научника и професора из области управе и управнога права. После ослобођења од Немаца, већ новембра 1944. ступа у службу у Министарству финансија у звању правног саветника. Ускоро, почетком 1946. године, преузео га је Савезни комитет за законодавство. У том надлештву усавршавао се и у изради правних прописа. По сопственом признању, био је спочетка одушевљен новом, револуционарном влашћу, али се у њу разочарао када је у потпуности открила своје право лице. Професор Поповић никада није био члан ниједне политичке странке. Докторирао је 1953. године с књигом "О управном спору", но већ пре тога био је објавио две књиге из области правне науке. То је означило почетак једне изузетно плодотворне каријере научнога аутора. Научни опус професора Поповића има карактер праве гигантографије. Објавио је преко педесет књига. Поред радова из правничке струке, написао је и један историјски роман и занимљиву кратку аутобиографију. Најзначајнији је, ипак, његов уџбеник "Управно право. Општи део", који је доживео осамнаест издања и био у Совјетском Савезу 1968. преведен и на руски језик. На универзитет професор Поповић практично долази 1948. када је ангажован за хонорарног предавача Посебног дела Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду. Тамо је остао док тај предмет није био укинут 1953. године. Био је такође ангажован за хонорарног професора на Вишој управној школи у Београду и у том се звању налазио до 1970. године, када је та школа због реорганизације школства била укинута. Од 1960. до 1966. године био је на Правном факултету у Приштини у својству хонорарног професора. Од 1966. до 1973. године био је хонорарни управник Центра за правна истраживања Института друштвених наука у Београду. Од 1974. до 1978.био је хонорарни професор на Факултету политичких наука у Београду – за предмете Управно право и Наука о управи. Но, универзитетску каријеру као основно занимање професор Поповић почеће да гради 1960. године када је изабран за ванредног професора Управног права на Правно-економском, доцније Правном факултету у Нишу, чиме уједно прекида и своју службу у савезној управи. Колики је углед професор Поповић уживао у својој радној средини у Нишу, показују следеће чињенице: године 1964. бива изабран за редовног професора; у укупно четири мандата је декан Факултета; од 1960. до 1980. (када одлази у пензију) врши функцију шефа Катедре за политичке науке. Професор Поповић имао је више студијских боравака у европским земљама и у Сједињеним Америчким Државама. Учествовао је на 116 научних и стручних скупова у земљи, као и на 36 научних скупова у иностранству (било лично, било са посланим рефератом). Носилац је запажених домаћих и страних одликовања, поменимо само француски орден "Palmes Académiques". Надаље, био је оснивач издавачког предзећа Савремена администрација у Београду, 1953. године. Био је члан пет угледних међународних организација које се углавном баве Јавном управом, упоредним законодавством и правом човекове средине. Личност и дело професора Поповића остали су забележени у срцима његових колега, студената и поштовалаца; посебно, његово дело оставило је трајан и светао траг у српској правној науци у раздобљу од краја Другог светског рата до данас. Јер, он никада није подлегао сиренским позивима идеологије, већ је закон тумачио објективно, на начин класичне егзегетске школе. Али можда баш зато његов научни допринос није био довољно позитивно валоризован у једном тоталитарном режиму.|
Проф. др Милан Петровић |
![]() |
НОВО ИЗДАЊЕ "ПРАВНИКА" - ЈУН 2013.
НОВО ИЗДАЊЕ "ПРАВНИКА" - ДЕЦ. 2012.
Правник у Народним новинама
НОВО ИЗДАЊЕ "ПРАВНИКА" - МАЈ. 2012.
FAQ О "ПРАВНИКУ"
Шта је „Правник“?
„Правник“, лист студената Правног факултета, је интерно студентско гласило на факултету. Од његовог оснивања, генерације уредника, дописника и сарадника су градиле име „Правника“ и реноме поузданог студентског гласила. Као и сви други студентски часописи и „Правник“ је имао своје успоне и падове: Било је година у којима је награђиван и година у којима је био пред гашењем. Из годинe у годину се трудимо да буде што бољи. Данас „Правник“ представља модерно конципиран и динамичан медијски јавни сервис студената нашег факултета.
Чији је „Правник“?
„Правник“ уређује уређивачки колегијум, на челу са Главним и одговорним уредником. Сви чланови уредништва су студенти нашег факултета. Уређивачка концепција, која подразумева избор тема и садржаја који ће се наћи у часопису је у потпуности поверена члановима редакције и не подлеже утицају ни цензури ниједног другог органа факултета. Једини контролори рада редакције јесу сами студенти због којих „Правник“ и постоји. Данас се са правом може рећи да „Правник“ припада свима нама, да представља јавно добро свих студената.
Због чега постоји „Правник“?
„Правник“ постоји искључиво због студената нашег факултета. То је императив кога се „Правник“ држао од свог оснивања. Он је исказан кроз два основна циља његовог деловања и постојања: Први циљ је задовољење потребе студената за брзом и тачном информацијом и квалитетном и објективном анализом дешавања. Други циљ због кога „Правник“ постоји је да омогући свим студентима нашег факултета, који желе да се окушају у новинарским водама, да њихови текстови буду објављени и да дођу до њихових колега.
Ко може да пише за „Правник“?
За „Правник“ може да пише сваки студент нашег факултета без обзира на годину студија, постигнути успех или на чланство у некој студентској организацији. Они од дописника, који имају воље и времена, могу и да уђу у уређивачки колегијум листа. У „Правнику“ има места и за текстове студената других факултета за које уредништво сматра да могу бити интересантни нашим студентима.
Издавач: САВЕЗ СТУДЕНАТА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Координатор листа: Доц. др Марија Игњатовић
Главни и одговорни уредник: Александар Михајловић
Заменице главног и одговорног уредника: Александра Христов, Јована Митровић
Лектор: Саша Маркота
ИЗЛАЗИ ДВА ПУТА ГОДИШЊЕ.
ДИСТРИБУИРА СЕ БЕСПЛАТНО СТУДЕНТИМА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
ПРАВНИК на FACEBOOK-у: