НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Приступ правосуђу – инструменти за имплементацију европских стандарда у правни систем Републике Србије  

АПСТРАКТ:

Предмет научног истраживања су нормативни и социјални фактори остваривања права на приступ правди, као једног од елементарних услова за изградњу демократске правне државе, у којој су интереси грађанског друштва фундаментална вредност. Истраживање ће обухватити: проучавање међународних и европских стандарда у домену права на приступ правди и права на правично судјење; теоријску анализу нових законских решења у кривичном, цивилном и управном процесном праву, која су усмерена ка побољшању услова за остваривање права на приступ правди за све слојеве становништва, посебно за економски слабе и маргиналне друштвене групе; праћење и анализа актуелне правне праксе настале применом недавно реформисаних судских и управних поступака како би се сагледало да ли се и у којој мери остварује право на правично суђење (право на јаван и поштен поступак, право на непристрасан и независан суд установљен законом, право на решавање правне ствари у разумном року и др.);евалуација постојећег државног система за пружање бесплатне правне помоћи и саветовања у циљу евидентирања његових недостака и утврдјивања квалитета бесплатне правне помоћи која се пружа осудјеним лицима и странкама у поступку; анализу делотворности, експедитивности и транспарентности судских и управних поступака; сагледавање могућности и домета правне заштите колективних права и интереса (заштита животне средине, заштита потрошача и решавање колективних радних спорова); утврђивање степена информисаности грађана о функционисању правосудног система, месту и начину заштите њихових права. Резултати истраживања биће коришћени приликом даље реформе правосудног система и система правне помоћи у Републици Србији.  

ПРЕДМЕТ, ОПИС И ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА:

Предмет истраживања су институционални механизми и инструменти за остваривање права на приступ правди у Републици Србији, њихова усаглашеност са европским стандардима и функционисање у пракси. Пројекат обухвата четири сегмента истраживања. И. Критичко сагледавање нових законских решења насталих у процесу реформе правосуђа и правозаштитног система. Анализа треба да покаже да ли постоји задовољавајући степен њихове усаглашаности са европским принципима и стандардима. Биће проучени релеватни међународни акти, пракса европских институција и домаћи судски и управни поступци. Ово својеврсно тестирање домаћег процесног законодавства биће извршено имајући у виду процесне гаранције предвиђене међународним актима. ИИ. Истраживање актуелне судска и управноправне праксе настале применом реформисаних судских и управних поступака. Емпиријско истраживање треба да покаже да ли нова законска решења дају очекиване ефекте и који се проблеми јављају у правној пракси. Биће извршена реконструкција поступка преко увида у списе предмета и публиковане одлуке и непосредни мониторинг судских поступака. ИИИ. Истраживање фактора од којих зависи приступ правосуђу, посматран у ширем смислу. Биће проучени заједнички европски стандарди и извршена упоредна анализа, како би се стекао увид у разноврсне моделе који се примењу у појединим страним правним системима Биће анализаран домаћи систем пружања бесплатне правне помоћи како би се испитало: да ли субјекти слабог имовног стања могу да остваре право на приступ правосуђу, да ли постоји одрживи функционални оквир система правне помоћи, какво је стање у локалним службама правне помоћи, да ли се врши систематски надзор и евалуација опсега и квалитета пружене правне помоћи, програми правне помоћи за посебно осетљиве и маргинализоване друштвене групе, финансијска подршка систему и резултати рада омбуда и алтернативни модели пружања правне помоћи, установа ослобађања од плаћања трошкова поступка, опсег њене примене. Могућност приступа правосуђу биће сагледана у контексту прописа о судским и административним таксама и накнадама за рад адвоката, имајући у виду реалну платежну моћ грађана, и информисаности грађана о њиховим правима, о месту, начину и поступцима за њихову заштиту. ИВ. Истраживање домаћих механизама за заштиту колективних права и општих и јавних интереса. Биће истражени правозаштитни методи који се примењују у домену еколошке заштите, заштите потрошача и решавања колективних радних спорова и сагледани недостаци који отежавају приступ правосуђу и остваривање делотворне и ефикасне правне заштите за све инволвиране субјекте.Истраживање ће бити спроведено кроз три фазе. I фаза: селекција и прикупљање нормативне и литерарне грађа и резултата досадашњих парцијалних истраживања, прецизирање теоријско-методолошког оквира, израда научне апаратуре и утврђивање плана истраживања, узорка, метода прикупљања података и др. II фаза: теоријско и емпиријско истраживање, чије ће резултати бити презентовати сваких шест месеци на панелним дискусијама посвећеним сваком сегменту истраживања. III фаза: систематизација, научна обрада и анализа прикупљене грађе и израда завршне студије, њено публиковање и презентовање на конференцији која ће окупити представнике надлежних министарстава, правосуђа, адвокатуре, међународних организација, образовних институција, невладиних организација и медија. Истраживање ће пружити целовит увид у функционисање свих институционалних механизама за остваривање права на приступ правди и омогућити да се кроз анализу прописа и мониторинг правне праксе утврди стање у домену остваривања права на приступ правосуђу. Стечена сазнања омогућиће да се процени да ли су и у којој мери имплементирани европски стандарди и принципи у домаћи правосудни систем, као и да се понуде научно фундирани модели за унапређење правосудног система и стварања једнаких могућности свим грађанима да штите своја права. Истраживање је посебно значајно после усвајања Студије о изводљивости, у којој је усаглашавање домаћег правозаштитног система са европским стандардима апострофирано као један од основних задатака у предстојећем процесу интеграције у Европску унију. 

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА:

Реализација пројекта омогућиће да се евидентирају и сагледају сви процесни институти у домаћем правном систему који представљају препреку за остваривање права на приступ правосудју и права на правично суђење и отежавају пружање законите, ефикасне, ефективне и квалитетне правне заштите. Истраживање актуелне судске и управноправне праксе која настаје применом реформисаних судских и управних поступака читавог трајања пројекта омогућиће да се евалуира практично функционисање механизама за заштиту права и да се на основу валидних података и показатеља оцени њихова делотворност, практично остваривање процесних људских права правних субјеката и сагледају могућности евенатуалне злоупотребе процесних овлашћења. Истраживање ће обезбедити да се проуче сви фактори од којих зависи приступ правосуђу, евалуира постојећи систем државне правне помоћи, идентификују његове слабе стране и недостаци и пројектују начини њиховог отклањања. Такође, биће сагледани постојећи модели заштите колективних права и општих интереса, евалуирана њихова делотворност и ефикасност и предложени адекватни правозаштитни модели.  

Списак истраживача: 

1. Проф. др Гордана Станковић
2. Проф. др Радмила Ковачевић-Куштримовић
3. Проф. др Александар Ћирић
4. Проф. др Слободанка Константиновић-Вилић
5. Проф. др Мирко Живковић
6. Проф. др Невена Петрушић
7. Проф. др Милева Анђелковић
8. Проф. др Предраг Димитријевић
9. Проф. др Драган Јовашевић
10 .Проф. др Љубица Николић
11. Проф. др Мирослав Лазић
12. Проф. др Зоран Миладиновић
13. Проф. др Ирена Пејић
14. Проф. др Миомира Костић
15. Доц. др Наташа Стојановић
16. Доц. др Саша Кнежевић
17. Доц. др Милена Јовановић- Затила
18. Доц.Др Горан Обрадовић
19. Мр Марина Димитријевић
20. Душица Миладиновић
21. Ивана Симоновић
22. Маја Настић 

Назив пројекта: ”Припрема за доношење јединственог грађанског законика”, пројекат 1347, Министарство за науку, технологију и развој.

Циљ пројекта:  

Пројект за доношење јединственог грађанског законика по угледу на европске грађанске законике. Јединствени ГЗ би омогућио поштовање људских права, стабилност друштвених односа, правну сигурност, ефикаснији промет роба и услуга, уједначавање правног режима у складу са решењима из европског права и права ЕУ и подизање нивоа правне културе као једне од претпоставки успостављања владавине права.  

Предмет истраживања: 

Постојећа парцијална и архаична законска регулатива којом су нормирани грађанскоправни односи (некодификована материја грађанског права, постојање правних празнина, противречна правна правила, нехармонизована и нехомогенизована правна решења, неусаглашеност савезног и републичког законодавства и одступање од традиционалнх правних решења). Компарација са упоредноправним решењима и правом ЕУ. Испитивање друштвено-економских услова за доношење јединственог ГЗ (приватизација и реприватизација, стање земљишних и других јавних регистара, развијеност правне науке и судске праксе). Први пут би били извршени уједначавање, усклађивање и јединствена кодификација грађанскоправне материје у складу са класичним и савременим правним решењима верификованим у науци и судској пракси.  Применљивост резултата у другим областима: Побољшање заштите људских права и ефикасности рада судова; стабилност грађанскоправних односа омогућава друштвену стабилност и благостање у друштву; динамичан и сигуран промет робе и услуга; омогућавање и побољшање правног промета наше земље са европским државама. Опис директно применљивих резултата: применљивост у законодавству приликом доношења закона; у судству и адвокатури приликом примене законских решења и заштите повређених и угрожених људских права; У пословању у привреди и промету добара и услуга између правних и физичких лица, односно успостављање и развијање тржишних односа. 

Реализатори истраживања: 

Правни факултет, Ниш
Правни факултет, Нови Сад
Правни факултет, Крагујевац
Правни факултет, Косовска Митровица

Назив пројекта: "Историја српског државног тужилаштва".

Циљ пројекта:  

На бази истраживања и проучавања архивске и научне грађе, дефинисаће се генеза и дати правно-политичке одлике историјата српског државног тужилаштва. Резултати истраживања и релевантни правни извори учиниће се доступним стручној и широј јавности у форми монографије.   Време истразивања:   Април - децембар 2002. Првих шест месеци прикупљала би се, проучавала и систематизовала научноистраживачка грађа. Последња три месеца предвиђена су за припрему текста монографије за штампу.  

Координатор пројекта:  

др Војислав Ђурђић, редовни професор Правног факултета у Нишу.  

Истраживачи:  

мр Небојша Ранђеловић, асистент Правног факултета у Нишу,
др Саша Кнежевић, доцент Правног факултета у Нишу и
Александар Ђорђевић, асистент-приправник Правног факултета у Нишу.

Координатор пројекта ће, према потреби, ангажовати као истраживаче и носиоце тужилачке функције заинтересоване за научноистраживачки рад.   

Садржина пројекта:   

План истраживања сачиниће координатор пројекта. Планом ће бити дефинисани предмет, обим, место и време истраживања, као и појединачни задаци сваког истраживача, ради реализације постављеног циља пројекта. Пошто историјски развој српског државног тужилаштва у досадашњим научним истраживањима није самостално сагледаван ни монографски обрађиван, истраживачи се, уз постојећу литературу написану углавном од савременика, морају ослонити првенствено на писане изворе и оригиналне текстове закона и подзаконских аката. Такво стање у овој области диктира да се истраживање обави коришћењем искључиво архивске грађе, првенствено у Архиву Србије и Архиву Југославије, као и доступне архивске грађе правосудних органа. Прикпљена грађа биће систематизована у следеће целине: - Време стварања српске државе (од Првог устанка, фактичке и формалне аутономије, до стицања формалне независности 1878. године); - Време независне српске државе (од 1878. године до ступања у заједничку државу1918. године); - Време битисања заједничке државе Краљевине Југославије до 1945. године) и - Време комунистичке и посткомунистичке Југославије. На бази спроведеног истраживања биће припремљена монографија за штампу. Монографија ће садржати три дела. Уводни део саџао би осврт на традицију српског средњовековног законодавства и судски поступак у средњовековној Србији, са нагласком на принцип законитости који је доминирао у српском средњовековном законодавству. У другом делу биће презентирани основни резултати истраживања, према напред изнетој систематици. Трећи део чинили би прилози монографији: оригинални законски текстови и текстови важнијих подзаконских аката, као и други значајни или интересантни писани извори.   

Реализатор истраживања: 

Правни факултет, Ниш