Одлуку да се пацијент пусти да умре или да му се давањем смртоносног коктела лекова окончају патње и болови изазване његовом болешћу, не доноси само пацијент о чијем се животу ради. Често ће, макар само на плану њеног остваривања, бити неопходна и помоћ лекара, који, у већини, у еутаназији не виде израз милосрђа према тешко оболелом, већ чин убиства. Њима је еутаназија неприхватљив облик поступања према пацијенту; већина би се радије определила за неки облик палијативног збрињавања умирућих и тешко болесних пацијената. Да ли је, ипак, палијативна нега довољна да отклони пацијентов страх од недостојанствене смрти и непристајање да се на такав начин напусти овај свет? Које су етичке дилеме повезане са еутаназијом, какав је законодавчев став према њој, у свету и код нас, у Србији? Ова и друга бројна питања, постављена у излагању професорке Беширевић и каснијој дискусији, била су предмет пажње учесника овог изузетно посећеног предавања. Поред студената, угостили смо лекаре, здравстено особље у хосписима, судије и тужиоце, професоре Медицинског факултета у Нишу, заштитнике пацијентових права у здравственим установама на територији града.
Захваљујемо се свима присутнима и обећавамо да ће Стални семинар из медицинског права и надаље бити форум за промишљање о дилемама из медицинског права и биоетике.
Биографија предавачице, проф. др Виолете Беширевић
Проф. др Виолета Беширевић редовни је професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду. Главни предмети њене наставне и научне делатности јесу упоредно уставно право, међународно кривично право, право ЕУ (институције и људска права) и медицинско право.
Др Виолета Беширевић је докторирала на тему еутаназије. Наслов њене докторске дисертације, одбрањене на Централном европском универзитету у Будимпешти, гласи The Right to Life v. Right to Die: Euthanasia-The Ultimate Civil Liberty or An Act of Murderer? (Право на живот или право на смрт: еутаназија – највиши израз грађанске слободе или чин убиства?). Ментор у изради дисертације био је професор и судија Европског суда за људска права András Sajó.
Осим на универзитету, професор Беширевић је активна и у широј друштвеној заједници. Члан је Биоетичког друштва Србије, Центра за етику и право у биомедицини на Централном европском универзитету, кембриџове Радне групе за образовање у области биоетике у Србији, Савета Заштитника грађана за лица лишена слободе, Удружења за међународно право и Српског удружења за уставно право. Могли бисмо навести још неке организације чији је професор Беширевић активни члан или је то била (попут обављања дужности конзула у Амбасади Србије и Црне Горе у Мађарској, затим и саветника у истој амбасади), али, сматрамо, и наведене су сасвим довољне за увид у поља њеног интересовања и рада.
Ауторка је неколико монографских дела, научних и стручних чланака, писаних на српском и енглеском, објављених у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. У њима су, између осталог, предмет њене пажње људска права, посебно право на достојанствену смрт и право на информисани пристанак и избор, што је чини сасвим одгововарајућим предавачем о еутаназији.
